Braća Milorad i Ljubiša Živković su od svog rođenja pa do pre 10 godina živeli, školovali se, a potom i radili u Beogradu. Pre tačno 10 godina, Milorad je napustio prestonicu, a pet godina kasnije to je učionio i Ljubiša. Svaki je sa svojom porodicom nastavio život na potpuno drugačiji način.
Milorad, tada 37-godišnji lekar – anesteziolog, radio je na ortopedskoj klinici u Beogradu, a onda potisnut dugovima, kreditima i niskom zaradom, odlučio je da svoj život nastavi u Nemačkoj. Posredstvom kolega, zajedno sa četvoročlanom porodicom zaputio se u Minhen, gde je započeo radnu karijeru, ali i potpuno nov život u nepoznatom okruženju.
Kako ističe Milorad, život je u početku bio težak, ali pre svega u pogledu jezičke barijere koju su imala njegova deca Jovana i Miloš, kao i supruga Marija, pravnica po struci, za koju je odlazak u Nemačku značio i kraj radne karijere u struci. Zaposlenje za Milorada nije bilo problem, s obzirom da je u Nemačku došao na preporuku kolega lekara, te je svoj radni vek u Nemačkoj započeo na jednoj od privatnih klinika za estetsku hirurgiju. Nedugo zatim, zaposlenje je pronašla i njegova supruga, ali i deca.
Danas kaže da nije požalio na odluci o napuštanju Srbije, ikao ističe da mu nedostaju neke životne navike koje u Minhenu ne praktikuje, a to je pre svega odlazak na hipodrome i uživanje u konjičkom višeboju. Srbiju posećuje više puta godišnje, i to uglavnom kada ode na imanje svojih predaka na planini Zlatar.
Drugi brat Ljubiša, po zanimnju pravnik, advokat, svoju advokatsku kancelariju prepoustio je sinu i snaji, a zajedno sa suprugom Vesnom, odlučio da se vrati na davno zaboravljeno porodično imanje na Zlataru. U početku je od ušteđevine koju je poneo na Zlatar, izgradio novu kuću na dedovini, a zatim počeo da kupuje i zakupljuje zemljište neophodno za uzogoj muznih krava. Krenuo je 3 muzne krave, danas ih ima 10, kao i oko 100 ovaca. Proizvedeno mleko prerađuje u punomasni sir koji potom distribuira na beogradske pijace.
Kao i Milorad, Ljubiša kaže da je bilo teško u početku, jer je on gradsko dete, te da je mnogo toga radio na teži način, jer za lakše nije znao. Danas je zadovoljan jer uživa u planinskom vazduhu, po koji je zapravo došao, budući da je u Beogradu imao probleme sa respiratornim organima. Kako u šali kaže, da nije došao na Zlatar verovatno bi već odavno mirisao ljubičice.
Ljubiša i Vesna su saglasni da su im najradiji gosti deca i unučad iz Beograda, ali Miloradova porodica iz Minhena, koja ih poseti svakog leta. Takođe, ne dovode u pitanje svoj opstanak na Zlataru i pozivaju ljude slede njihov put.
Izvor: Ziveti sa prirodom